Roakutan (Roaccutane) – moja priča (dan 4)

Zdravo svima!

 

Pre svega bih htela da se zahvalim devojkama koje vode stranicu Serbian Beauty Bloggers i koje su bile jako ljubazne i objavile link ka mom blogu. Pružile su mi mogućnost da podelim moju priču sa vama i da time možda pomognem nekome. Drago mi je da bar par mojih postova nije prošlo neopaženo i što su se devojke odazvale i pružile mi reči podrške i dale savete u komentarima. Iskreno vam hvala za to!

Danas mi je četvrti dan od kako sam počela da pijem roakutan. I moram vam priznati da mi nije baš najbolji dan. Mada, mislim da to nije do moje terapije, već da me je uhvatio neki virus koji već danima hara po Beogradu. U svakom slučaju zakovao me je za krevet rano sinoć i preležala sam skoro ceo dan danas. Sinoć su počeli da me bole mišići na rukama i leđima, a ja sam pomislila da je to do roakutana. Toliko o tome da ne paničim mnogo, mhm! :)

 
Šalu na stranu, nisam se uspaničila, već sam bila u fazonu – pa dobro, šta ću sad. Će da prođe već! Međutim, jutros sam se probudila sa blago povišenom temperaturom i bolom u grlu. Shvatila sam odmah da je u pitanju virus. Već par mojih ukućana je isti preležao u toku prethodne sedmice. Nije ništa strašno, malo me boli glava, malaksla sam i neraspoložena.

Nije ništa što par čajeva i fervex ne mogu da otklone. Sem neraspoloženja – za to sam nabavila  eurodesert čokoladice, moje omiljene i skinula par komedija sa interneta. Ne znam za vas, ali mene dobar film, čokolada i leškarenje u krevetu uvek opuste. Najbolji lek kada ste malo neraspoloženi.

Što se tiče mog lica, i dalje nema promena. Usne su suvlje nego obično, zapravo isto kao i juče. Potrošila sam svoj labelo. Ne verujem ni da ću ga kupovati više - poslušaću savet Ana! :)

Jedino što je novo što sam primetila da mi se sinoć i danas malo više mastilo lice nego obično. Taj momenat mi nije jasan. Kontam da je i to do leka i da će se ubrzo smiriti. Bubuljice na bradi i vratu su mirne za sada. Nema novih, stare se povlače i ostavljaju fleke za sobom. Međutim, pojavile su se neke nove bubuljičice tamo gde ih obično nemam, iznad usana i na čelu. Pretpostavljam da je u pitanju početak tog „pogoršanja“ na koje me je moj dermatolog upozorio. Meni za sad ne smetaju, iako ne izgledam baš najlepše i najreprezentativnije. Jedino me smara što me bole poprlično. Par od tih novih bubuljica su potkožne, a većini ne moram da pričam kakav je to bol. Jutros sam se sagela po papuče i pri naginjanju glave toliko me je zabolela jedna potkožna na čelu da sam malo i vrisnula. Sestra je mislila da sam se udarila o ivicu kreveta. :)

Nadam se da će makar dok pijem ovo nove bubuljice brže prolaziti nego inače. Pratiću već situaciju. 

Danas sam se slikala na malo boljem dnevnom svetlu. Kako sam već neraspoložena zbog ove malaksalosti od virusa, nisam imala volje da slikam dok ne dobijem baš dobru fotku na kojoj se sve lepo vidi. Iskreno, bilo mi je mučno da sebe gledam na slikama. Prebacila sam ih na komp i stavila u neki zatureni folder. A ogledala u kući su danas sakrivena od mene. Da ne stajem sebi na muku, kad se već loše osećam zbog bolesti. :)

 

Dan 4 - leva strana lica

Dan 4 - desna strana lica

 

Toliko od mene danas, ništa korisno praktično nisam imala da kažem, mada nemam ni snage za još piskaranja.

Do sledećeg posta – pozdrav za sve!